Tromejnik

Nedovoljno naspavani, negde oko pola 2 u petak rano ujutro krenusmo nas petorica put mesta Felsőszölnök, selu na tromeđi Mađarske, Austrije i Slovenije. Baš ta činjenica da će trasa akcije prolaziti kroz pomenute tri države je bila motiv da se krene na put. U Felsőszölnök stižemo rano, nešto pre pola osam. Nalazimo Gostilnu, kafanu na glavnoj ulici. Tu bi trebalo da bude start. Kafana još ne radi. Tek nailaze prve jutarnje pivopije na čašicu razgovora. Kažu, posle osam otvaramo. Dok ne otvore pivo stiže kroz prozor, važno je da ga ima.

Lokalni policajac nas zapaža. Legitimisanje. Nema on pojma da se danas u njegovom selu održava neka manifestacija. Više ga brine da se ne bavimo trgovinom ljudima i ilegalnim migracijama. Ko zna, možda su nam bakandže i rančevi samo kamuflaža. Policija je to, svuda ista.

Stižu i organizatori, uguravam se odmah kako bih se prijavio. Ide to meni. Malo teta za priajvnim stolom oteže, ni sam ne zna da li treba prvo platiti kotizaciju pa popuniti prijavni listić ili obrnuto. A čika što je došao s njom je negde nestao pa nema koga da pita. Važno je da smo i ovu formalnost obavili. Čekamo devet sati pa da krenemo.

Prijava za akciju (foto Sokolović Ivan)

Prijava za akciju (foto Sokolović Ivan)

Staza vodi ka tromeđi, nekih 4,7 km najpre kroz selo pa zatim kroz šumu, blago penjući se stižemo do zidane trostrane piramide koja obeležava tačku gde se dodiruju tri države. Prelazimo na teritoriju Austrije, pešačimo kroz lepu šumu makadamskim putem. Dolazimo do osmatračnice uz koju je desetak metara ograde sa bodljikavom žicom. Pretpostavljam da je to ostalo kao uspomena na nekadašnji granični režim koji je vladao između dve države i dva bloka.

Vraćamo se na teritoriju Mađarske, prolazimo pored vidikovca na Janos hegy-u pa se spuštamo na asfaltni put u Alsoszolnoku. Dan ko stvoren za uživanje. Sledi ponovni ulazak u šumu, pa ponovo malo asfalta pa uspon na sledeći vidikovac na Katinbregu (Katalin hegy). U blizini je nekadašnji granični prelaz između Mađarske i Slovenije. Zgrade su još uvek tu, samo nema policije, carine. Valjda najveća vrednost Evropske unije. Nema granica. Sa slovenačke strane vidimo karaulu, napuštena je sada. Nastavljamo stazom koja je predstavljala granicu istočnog bloka i nesvrstane, nezavisne SFRJ, „gvozdena zavesa“. Od svega su ostali samo granični stubovi sa pomalo izbledelim natpisima.

Vendvidek 25 (foto Sokolović Ivan)

Vendvidek 25 (foto Sokolović Ivan)

Nakon 26 km akciju smo završili tamo gde smo je i započeli, u Gostilni. Naravno kakav je već običaj na većini akcija u Mađarskoj na kraju se izgubljena energija najbrže vraća uz hleb namazan mašću. Poklon bon od organizatora smo potrošili na pivo i koka kolu. Tako oporavljeni, puni lepih utisaka seli smo u auto i krenuli put Vašvara (Vasvár) gde smo noćili u konačištu Szt. Domonkos Zarándokház, 800 godina starom zdanju.

Pošto su se vremenske prilike promenile a i prognoza je bila takva da se u subotu očekuje kiša u ovom delu Mađarske odlučili smo da malo menjamo plan. Krenućemo ka Balatonu gde se u mestu Alšoerš (Alsóörs) održava jedna akcija. Ako već pokisnemo da to bude što bliže Subotici 🙂

Csere hegy vidikovac

Csere hegy vidikovac

Naravno kiša koja je padala od jutros, od momenta kada smo krenuli iz Vašvara prestala je u momentu kada smo stigli u Alšoerš. Nisam ni sumnjao da će biti drugačije. Uspeli smo da pređemo tih 22 km bez da smo pokisli. Istina je da smo gazili po blatu, po mokroj travi, preko kaljuga ali sve je to ništa za sve ono što može da se vidi i doživi. Lepi pogledi na Balaton, uređeni vidikovci na vrhovima sa kojih se pruža pogled nadaleko, lepo uređene staze, ljubazni domaćini. Na kraju nas je dočekao pasulj, pomalo neobično za mađarske prilike ali nismo se bunili.

Dok peremo patike i cipele u vodi Balatona vetar je počeo jače da duva, kao da nas podseća da je vreme za polazak kućama. Gotovo nestvarno, tek smo prevalili nekoliko kilometara počele su sitne kišne kapi da padaju na šoferšajbnu. Zaista smo imali sreće i ovaj put.

Hajos pince fau

Hajos pince fau

U povratku umesto sladoleda u Šoltvadkertu posetili smo jedno neobično selo, selo sa 1100 vinskih podruma. Selo se zove Hajós Pincefalu, iako nismo zatekli gotovo nikoga bilo je zanimljivo videti i doživeti nešto novo i neobično.

Staza Vendvidek 25
Staza Mandulavirag 20

Fotografije Vendvidek 25

Fotografije Mandulavirag 20

 

0 thoughts on “Tromejnik

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *