Planinarski Osmi mart

Da se ne lažemo, uopšte ne preferiram akcije ovog tipa. Jednostavno me više ne ispunjavaju. Dobro, lepo je videti stare i nove planinarske poznanike to nije sporno. Ali šta još može da me motiviše da idem?

Gledam moju tabelu sa upisanim učešćima na akcijama, poslednja akcija ovog tipa, mada baš i nije sasvim ovakva na kojoj sam bio je bila pre skoro godinu dana, Vesnici proleća u organizaciji somborskih Celtisa.

Šta me onda motivisalo da idem? Možda to što ni sam nisam našao neki dobar motiv da idem pa sam baš u inat to uradio. U poslednje vreme se za polazak na akciju okupljamo na vreme, niko ne kasni tako da se kreće po planu. Tako je bilo i danas. U Vrdnik smo čak stigli desetak minuta pre planiranog vremena. Odlično, imamo vremena da na miru obavimo sve neophodne radnje oko prijava učesnika, preuzimanja bonova za ručak. Uspeo sam čak i da dam intervju lokalnoj radio stanici.

Foto Manić Ivan

Foto Manić Ivan

Usledilo je onda čekanje. Čekanje na polazak na stazu. Čekanje se odužilo. Verovatno smo čekali da se svi najavljeni gosti pojave u Vrdniku. Onda je započeo program. Pomalo dugačak i u nekim segmentima nepotreban. Ja sam ga bar tako doživeo. Mada sam čuo savete Nade Macure o zdravstvenim aspektima kretanja u prirodi.  Kažem lepo da ne volim ovakve akcije. Više sam za dinamičnije.

Krenuli smo. Konačno. Ulicama Vrdnika, maratonskom markacijom ka Jasku. Nas oko 400. Recimo. U onoj krivini na izlasku iz Banje Vrdnik, tamo gde mnogi skraćuju trasu maratona skrenuli smo na stazu koja će nas voditi preko Carine, Bučja do Brankovca. Na ovoj deonici se očekivalo blato. Ono masno, poznato fruškogorsko. Što zna da odlepi đon od cipele. Bilo ga je, nije da nije. No, moje cipele, već raspale, podnose još jednu blatnjavu torturu. Držeći se nekako začelja, uz tematsko filozofiranje sa novoizabranim potpredsednikom kluba i saradnicima savladasmo i tu blatnjavu deonicu dugu nekih 7 km sa oko 350 metara uspona. Ispenjasmo se mi i na Isin čot. Tek da akciji damo i planinarski karakter po pravilniku PSV. Kad smo već tu, što da ne. Pokušali smo u svoj filozofiji koja nas je držala ovog dana da odgonetnemo i to otkud Isin čot. Ni par telefonskih razgovora nije odgonetnulo misteriju.

Foto Manić Ivan

Foto Manić Ivan

Sustižemo čistače, pa zatim celu grupu kod Brankovca. Evociram uspomene na maraton 2012, na slučaj „motorna testera“. Ako se ne varam od tada nisam ni prolazio ovuda. Još koji kilometar i stigli smo na cilj. GPS pokazuje nepunih 16 km, kada sam trek preuzeo bilo je to 15,1 km. Opet mi se vrzmaju misli u glavi. Zar nije moglo da se ponudi još malo, bar za one koji su željni i voljni. Ovako svega 4 sata i 17 minuta aktivnosti po meni premalo. Ima u okolini Vrdnika mnogo lepih staza za pešačenje i planinarenje. Ručak, pa dodela dipaloma pa polazak kući. Ima među nama i onih koji u večernjiim satima obeležavaju Dan žena na neki drugi način.

Foto Manić Ivan

Foto Manić Ivan

Nekoliko fotografija u albumu a prikaz staze je ovde

0 thoughts on “Planinarski Osmi mart

  1. ivanmanici

    U prvu si oko ove i ovakvih akcija.Nema motivacije.Ni Palićki susreti nisu puno pobegli od ovoga.Iznenađujući je jedino broj učesnika.Prošlo nedeljna akcija je bila interesantnija jer je lepše je kada otkriješ nešto novo tamo gde nikada nisi bio.No dobro.Skupio sam koji bod više za mart.

    Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *