Vršac, opušteno

Upcoming Events

Vozom, bez grupe, bez nekog posebnog plana, sa željom da pomognem vršačkim planinarima da savladaju tajne korišćenja novokupljenog GPS uredjaja, sa željom da bolje upoznam staze na Vršačkim planinama. One koje sam prelazio na treking ligi već znam, ima tamo još dosta nepoznatog.

Putovanje vozom ne mora biti noćna mora, uz dobru strategiju, spremnost da se rano ustane, uskladjen red vožnje i bez kašnjenja vozova u Vršcu sam bio već koji minut posle 9 sati. I to za sitne pare. Doček kao i prošle godine, na nivou, baš onako kako se dočekuje direktor treking lige. Hoćeš, nećeš, moraš da pojedeš burek u pekari gde je red bio toliki da poslednji u redu ni ne stanu u unutrašnjost pekare. Iznenadjenjima nikad kraja, posle pekare poslastičarnica. Dobri domaćini ovi Vrščani, šta li još spremaju za direktora?

Razgovor ostavljamo za večernje sate, nestvarno lep, sunčan dan mami da se krene po vrhovima Vršačkog brega. Napuštamo markirane, već poznate staze i nastavljamo pomalo uraslim ali prohodnim stazama strmo uzbrdo. Radna temperatura je brzo postignuta, izlazimo na 514 metara visok vrh, poznat kao Ploča (tu su antene i jedna velika bela ploča pravougaonog oblika) vrh se zove ako sam dobro zapamtio Mali lisičiji vrh. Kratak predah, da se dodje do daha pa grebenom nastavljamo do Srednjeg i konačno do već meni poznatog vrha Lisičija glava. Gledajući snimak staze na topo karti za Lisičiju glavu piše da je to Vršački vrh (590 m/nv).

1798834_10201469806370823_2048502043_n

Spuštamo se dole dosta strmom stazom, sreća pa je suvo i nije mnogo klizavo. Izlazimo na kotu 326 Belo brdo, dobro li sam zapamtio? Tako je to kada ideš a ne moraš da razmišljaš. Sa ove kote se lepo vidi Gudurički vrh, skoro naslonjen na nas sa istočne strane. Pravo ispred nas je selo Malo Središte, no do njega ne doseže pogled zbog šipražja. Nastavljamo ka Kamenarici i Hajdučkim stenama. Kompleks stena sa izuzetim pogledom. Vredelo je doći. Staza iako markirana kao da je nedovoljno korištena. Spuštamo se u dolinu potoka i prateći njegov tok dolazimo do brane gde je maleno jezerce, pomalo zapušteno. Uskoro smo na putu koji nas dovodi do prvih vikendica i planinarskog doma.

Valja nešto pojesti, ručak je već na stolu. Nema šta, direktor je zaista ugošćen na vrhunski način. Nakon ručka na red su došle i radne teme ovog susreta. Pripreme za 2. kolo Vojvodjanske treking lige i malo edukacije oko korišćenja GPS-a. Potrajalo je to, valjda su se domaćini zabrinuli da direktor ne ostane gladan pa su očas posla i večeru pripremili.

1800311_10201469807770858_1558897585_n

Za nedelju je ostalo da primenimo stečena znanja o korišćenju GPS-a u kraćoj turi preko Djakovog vrha do Kule i dole do grada. Ostalo je dovoljno vremena da se malo prodje gradom i vide njegove znamenitosti.

Iskreno ove godine nisam planirao biti u Vršcu u vreme održavanja 2. kola treking lige no nakon ovako srdačnog prijema i svega doživljenog i vidjenog mislim da ću ipak promeniti svoje mišljenje.

Fotografije su u fotogaleriji

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *