Kilometar po kilometar stigoh do 10.000

Upcoming Events

Iako je ovo trebala biti samo jedna obična akcija ona ipak to nije bila. Imala je neku svoju posebnost. U fudbalskom žargonu rečeno (danas se često pričalo o fudbalerima pa da i ja budem u fazonu) ovo je bilo 390-ti put da sam „istrčao“ na teren u dresu Planinarskog kluba Spartak. U dosadašnjih 389 nastupa u zbiru sam „pregazio“ 9988 km pri tom se ispenjavši na preko 80 različitih planina i preko 200 planinskih vrhova. Naravno bilo je i mnogo ravničarskih i brdskih aktivnosti. Znam da ima mnogo planinara koji su prešli više, ispenjali i više i brojnije vrhove, učestvovali na više akcija ali za mene je i ovaj podatak ogromno dostugnuće s obzirom na okolnosti.

IMG_0814

Prilika da se obeleži jubilarni 10.000-ti kilometar propuštena je prošlog vikenda zbog više sile, loši vremenski uslovi, smetovi na putevima, onemogućili su nas da održimo planiranu akciju na Fruškoj gori. Nisam bio aktivan ni u nedelju, čekao sam narednu priliku koja se ukazala ovog vikenda.

IMG_0820

Dvadeset odvažnih, najhrabrijih, onih koje nije uplašila kiša koja je padala u subotu i mogućnost blatnjave staze u nedelju ukrcali su se pre pola osam u „ruskinju“ na železničkoj stanici u Subotici. Dobra naša železnica se pokazala i danas, 30 minuta smo sedeli u vozu i čekali da voz krene. Putovanje do Bačkih Vinograda je trajalo upola kraće nego čekanje na polazak sa stanice. Spremamo se za polazak, planirana trasa će nas od železničke stanice u Bačkim Vinogradima dovesti do Kanjiže nakon predjenih 25 i ko zna koliko više kilometara. Takav je bar bio plan.

IMG_0830
Početak pešačenja je glavnom ulicom Bačkih Vinograda, oko 3 km ima do Buki mosta na putu Subotica-Horgoš. Prelazimo put pa nastavljamo dalje peščanim putem ka naselju Nosa. Pesak ubrzo nestaje pod nogama, tlo se pretvara u blatnjavi put (eh, to blato koje je neke obeshrarilo da podju sa nama danas). Tragamo za pravim putem koji nas vodi ka reci Kereš. Stižemo do reke, tu je most (ja ga zovem Plavi most) kojim smo prešli na drugu obalu. Deluje nam da tamo nema blata. Zaista ga na daljem putu nije bilo, pešačimo obalom niz reku ka Malim Pijacama. Vreme kao naručeno, oblaci se razilaze, vide se senke što znači da se i sunce ohrabrilo i pokazalo svoj topli osmeh na nebu. Još jednom se pokazalo da priče o mojoj povezanosti  sa „onim gore“ nisu bez osnova.

torta

Pauza u centru Malih Pijaca na pijačnom trgu. Dok se grupa odmara ja sam  bio vredan. Na brzinu sam pripremio tortu, red je da se jubilej obeleži na neki prigodan način. Dok smo se sladili tortom imao sam priliku da u kratkim crtama predstavim svoju planinarsku biografiju koja je stala u ovih 10.000 km. Celo vreme Pera je neumorno snimao sve što se dogadja, biće njegov film večni svedok ove akcije.

IMG_0853

Nakon odmora i pojedene torte nastavili smo ka ribnjaku Kapetanski rit. Ponovo je bilo malo blata i gaženja po oranju. Onda preko pašnjaka, travnatim stazama u pravcu čudotvornog bunara starog preko 100 godina, mesta gde izvire termalna voda koja se koristi i u Banji Kanjiža. Ovaj predeo ima naziv Jaraš i ispresecan je brojnim kanalima. Ponekad imam utisak da sam u nekom lavirintu. Srećom bez većih problema pronalazim izlaz.

IMG_0859

Čudotvorni bunar je bio negde na dve trećine planiranog puta, prilika da se na kratko predahne pre završnice. Dalje je već bilo možda manje zanimljivo, hodamo uz kanal, pomalo umorni, poneko i sa žuljevima na nogama od hodanja u nerazgaženim cipelama. Ulazimo u Kanjižu, stigli smo do reke Tise. Nižu se kao na traci šetališna staza Tiski cvet, pa šetalište kraj kanjiškog štranda, bunar na kom peremo cipele, pa centar Kanjiže. Da ne bude sve kao podmazano tu je naša bezuspešna potraga za kafanom. Stigosmo tako i do železničke stanice u Kanjiži, kraja naše akcije. Kilometri se namnožili, malo više od obećanih 25 km, ali valjda će mi oprostiti učesnici na ovome.

IMG_0870
U vedrom raspoloženju čekamo voz. Sledi povratak kućama. „Ruskinja“ nas ovaj put nije izneverila. Krećemo na vreme ka Horgošu i dalje ka Subotici, voz valjda nikad puniji, kondukteru pune ruke posla. Kaže da smo organizovani kao retko koja grupa. Ej, pa nismo mi makar ko, valjda smo godinama najorganizovanije planinarsko društvo u Vojvodini. Znamo mi kako se to radi. Dok voz klopara po rasklimanoj pruzi Acu brine onaj ispali šaraf koji smo videli izmedju šina, ja razmišljam kao i uvek o mnogo čemu prošlom, sadašnjem i budućem.

kanjiza kraj
Sutra je novi dan, sa zvučnika u vagonu voza se čuje „sledeća stanica Palić“. Stižem. Dobrodošli u stvarnost. Počinje da pada kiša. Zaista sam taličan. Valjda mi verujete?

Svima veliko hvala na učešću u današnjoj akciji, pozivam vas kao i one koji danas nisu bili na 400-tu jubilarnu, očekujem je već negde u aprilu.

Trasa akcije Šetajmo u prirodi Bački Vinogradi-Kanjiža (bez poslednja 2 km koja nisu zabeležena GPS-om)

Fotografije sa akcije Bački Vinogradi-Kanjiža

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *