Budimska brda, noćno izdanje

Upcoming Events

Tragajući za nekim novim, uzbudljivim i neobičnim akcijama, ujedno želeći dinamično započeti novu godinu i tako zaboraviti loš, dugačak i po svemu neuspeo decembar kada nisam uspeo otići na nekoliko planiranih akcija, nametnuo se kao dobar izazov raspis sa sajta TTT za subotu 4. januar.

Ispenjati devet vrhova bez unapred zadate trase, pri tome savladati 40-ak kilometara i oko 1300 metara uspona, za maksimalno 10 sati, po mraku, u zimskim uslovima je sasvim dovoljan motiv za početak januara. Sa akcijama ovakvog tipa se nisam do sada ni susretao, pa je i to bio dobar razlog za odlazak u Mađarsku.  Boris Kopilović i Bojan Gorjanac su mi se rado pridružili u ovoj avanturi.

Do Budimpešte smo stigli vozom, do starta u mestu Nagykovacsi nas je prevezao Plechl Sandor, sada već moj dobar drugar iz Mađarske, čest učesnik na akcijama Vojvođanske treking lige. Do starta smo imali dovoljno vremena da se malo prošetamo ulicama Nagykovacsija.

Od 4. januara sam član "Teljesimenyturazok tarsasaga" iz Mađarske

Od 4. januara sam član „Teljesimenyturazok tarsasaga“ iz Mađarske

Od devet vrhova koje smo trebali ispenjati, šest je već bilo unapred objavljeno u pozivnom pismu, preostala tri smo saznali tek po dobijanju učesničkog lista. Trebalo je osmisliti strategiju pred polazak kako bi svih devet vrhova bili vezani u jedan logičan niz. Problem koji se pojavio je što nismo dobili mapu sa ucrtanim vrhovima, nego samo spisak vrhova i kraći opis gde se oni nalaze, naravno da mi mapu Budimskih brda nismo imali.  No, nismo se obeshrabrili, nekoliko trekova koje sam pripremio su bili u GPS-u, preko 40 upisanih vrhova takođe, snaći ćemo se već nekako. Nismo oklevali mnogo, nestrpljivo smo čekali 18 h da krenemo.

Spisak vrhova koji smo trebali ispenjati

Spisak vrhova koji smo trebali ispenjati

Sa starta smo krenuli levo, ulicama naselja, iako je velika većina pošla desno. Da li smo pogrešili? Na kraju ulice, tamo gde prestaje asfalt, susrećemo poveću grupu. Dakle nismo jedini sa ovom taktikom, Nagy Szenas, najviši vrh današnje akcije će nam biti prva tačka. Napuštamo urbani deo grada, ulazimo u šumu, magla se spustila odjednom, onako bez najave. Ne vidi se ni prst pred nosom. Sjaj čeonih lampi kao da se odbija od maglovitog zida. Nekako pronalazimo stazu tapkajući u mraku. Ubrzo izlazimo na vrh, hm, gde je kontrolna tačka? Vrtimo se levo, desno, jedna grupa se vraća, kažu nije na vrhu kontrola nego nešto niže. Trebalo je samo pročitati u učesničkoj knjižici, sve  lepo piše. Tu smo, prva overa i idemo dalje. Ali kuda? Nakon malo konsultacija sa sobom i ostalima odlučujemo se za sledeći najbliži vrh Meszes hegy. Sledi malo spusta pa uspona i onda blago, kontinuirano spuštanje. Meszes hegy je celih 200 metara niže od prvog vrha. Magla se pomalo razilazi, vidljivost je nešto bolja, pratimo jednu poveću grupu. Stižemo do velikog krsta koji je na samom vrhu. Meszes hegy je na čistini, gore baš duva vetar, vrlo smo se kratko tamo zavdržali. Uopšte ne zavidimo kontrolorima, treba izdržati tako celu noć.

Nastavljamo, držimo se i dalje grupe sa kojom smo dovde stigli, možda je manje zanimljivo nego da idemo sami ali je verovatnije da su oni bolji poznavaoci terena. Ili možda i nisu? Gledajući kuda smo išli sa njima od KT3 do KT4 rekao bih da smo mogli pronaći i bolju opciju.  Ostavljamo njih da idu dalje svojim putem, mi nastavljamo sami. Sledeći vrh je van obeleženih staza, trebalo se delimično probijati kroz zakržljalu šumu. Magla se sasvim podigla, noć je bila mirna i sa uživanjem smo prelazili ovu deonicu. Iza nas je već 20 km. Sve je išlo glatko, već smo kalkulisali da bi oko 2 sata posle ponoći mogli biti na cilju.

Naravno život ne bi bio zanimljiv da nije pun iznenađenja. Počela je kiša. Pa dobro, koliko sam puta kisnuo pa šta. Malo će biti klizavije, biće blatnjavo, nećemo stiću u 2 sata na cilj nego u 3. Kiša je dobrodošla da spere so sa oznojenih očnih kapaka. Ujedno nas je i malo osvežila, vode na stazi nije bilo, ono što smo poneli manje više smo i popili. Vrhovi se nižu, kilometri ostaju  za nama. Popeli smo se i na sedmi vrh. Pola jedan je iza ponoći a mi već hitamo ka osmom vrhu. Kiša sve jače pada. Gledajući na GPS-u do osmog vrha imamo oko 6 km po mojoj zamišljenoj trasi. No, krećemo se sa par učesnika koji nas nekim stazama dovoode do naselja Remeteszőlős, po mojim procenama to je mnogo duži put. Čini mi se da smo nepotrebno napravili 2-3 km više. Sledi strm uspon po stenama i  kamenju. Ja već teže podnosim uzbrdice, pomalo zaostajem za ostalima. Već je pola 3. Imamo samo sat i po vremena da stignemo na cilj. Teško da ćemo uspeti ali se još uvek ne predajemo. Ima oko 6 km do cilja, možemo mi to za sat i po da pređemo. Staza je sada gotovo ravna. Idemo sami, deo učesnika je nastavio stazom pravo, mi smo odlučili da idemo desno, postoji dobra staza, trebalo bi da je kraća od one koja nastavlja pravo. Valjda je prava?

Overili smo svih 9 vrhova ali za to nam je trebao više od 10 sati

Overili smo svih 9 vrhova ali za to nam je trebao više od 10 sati

Na žalost staza počinje da se gubi, pokušavamo uz pomoć GPS-a da se izvučemo iz šume. Put je na nekih 200-300 metara. Šuma je gusta, puna tankih stabala, granja, teško se provlačimo, biće brojne ogrebotine kao posledica ove ljute borbe usred guste šume i mrklog mraka. Konačno put. Hitamo ka poslednjem vrhu. Već je 37 km iza nas. Do cilja po markaciji koju smo videli pre starta kada smo šetali ulicama Nagykovacsija ima oko 2,4 km. Da, samo ako se ide pravim putem. Valjda mi nikada neće biti jasno zašto smo odabrali neki drugi, mnogo teži i duži put. Uglavnom, nismo nastavili asfaltnim putem ka cilju, skrenuli smo desno, ušli smo u šumu i penjali se, penjali, svetla grada su ostajala dole ispod nas. Kuda smo to pošli? Niko to ne zna. Kada smo dostigli visinu od 550 metara shvatili smo da smo ponovo na Nagy Szenasu, onom vrhu koji nam je bio prvi ispenjan. Preostalo nam je samo da se spustimo sada do cilja onom istom stazom kojom smo se penjali, za promenu magle sada nije bilo.

Vidno demoralisan zbog neuspeha, izgladneo a ranac pun sendviča, ožedneo jer sam svu vodu i koka kolu popio  (jedina zamerka organizatorima, nije bilo vode na stazi ni na jednoj KT) teškom mukom sam se dovukao do cilja. I pored neispunjenog cilja bila je ovo jedna sjajna akcija, prava avantura. Teško je i opisati sve doživljeno. Zbog mraka, kiše, blata nisam ni fotografisao. Jedina načinjena fotografija je ova, isped startnog mesta u Nagykovacsiju

Nagykovacsi, pred start akcije

Nagykovacsi, pred start akcije

Na akciji je bilo 273 učesnika, veliki broj mladih, u nekim momentima sam imao utisak da sam najstariji učesnik. Naravno, bilo je i nas vremešnijih ali možda je ovo dobar putokaz kakve akcije treba organizovati kako bi se mlađi svet animirao i postao deo planinarske organizacije. Dakle PSS i PSV na vama je red.

Zahvalnica za učešće na akciji

Zahvalnica za učešće na akciji

Mapa i visinski profil su ovde pređeno je skoro 43 km uz 1341 metar visinske razlike.

Hvala Borisu i Bojanu na društvu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *