Priča iz Čortanovačke šume

Upcoming Events

Obećavajuće 4. kolo Vojvođanske treking lige u Čortanovcima u potpunosti je ispunilo moja očekivanja. Jednostavno rečeno, uopšte mi nije bilo dosadno. Prvi nagoveštaji da će dan biti veoma uzbudljiv bili su kada se jedan od dva angažovana kombija pokvario već na polasku. Srećom relativno brzo je nađeno drugo vozilo koje je prevezlo učesnike do Čortanovaca. Prilikom dolaska u Čortanovce tj. na putu do planinarskog doma sam ugledao nekoliko učesnika Treking lige koji su krenuli na dugu stazu, naravno u pogrešnom pravcu. I to smo uspešno ispravili. Posle ovih uvodnih uzbuđenja više nisam imao dilemu da li ću na stazu od 18 km ili 49 km.

DSC00002

Bez mnogo zadržavanja, tek toliko da dam neka dodatna uputstva Gordani i Strahinji koji će voditi evidenciju učesnika u ovom kolu, uzeo sam startni broj i mapu staze i krenuo na dugu stazu u dužini od skoro 50 km. Društvo su mi pravili Karolj, te Sandra i Sonja koje su se predomislile i umesto na 18 km takođe krenule sa nama ili za nama na 49 km.

DSC00013

Napuštamo Čortanovce i krećemo ka prvoj KT u Beški. Nametnuli smo malo jači tempo, valjda sam hteo što pre da pobegnem od te gužve. Tih 6,1 km koliko je udaljenost od starta do KT 1 Beška smo savladali za nešto manje od sat vremena. U Beški zastajemo tek toliko da overimo prolazak i da na brzinu doručkujemo (ko to nije obavio do tada). Desetak minuta predaha i već idemo dalje. Sledi duga, duga etapa najpre ulicama Beške, pa preko polja do asfaltnog puta koji vodi ka autoputu. Ponovo skrećemo na put kroz njive, markacije su jasne, žute trake okačene na stabljike kukuruza, suncokreta, povremeno su tu i postavljeni kočići. Zaista teško je zalutati osim ako se ne zovete …. hm, ma ništa.

DSC00019

Staza dalje vodi kroz gradsku deponiju, pomalo neobično rešenje organizatora ali ajde, nikada nisam bio na nekoj akciji a da je staza vodila kroz deponiju. Neka ove 14. Dunavske čarolije budu upamćene i po tom detalju. Prelazimo put Novi Sad-Beograd, uključujemo se u ultra dugu strazu i nastavljamo ka Jarkovačkom jezeru. Tih 12,4 km od Beške sam prešao za 2 sata, čak sam u jednom momentu ostavio gore pomenutu trojku i nastavio sam.  Na KT 4 Jarkovačko jezero me sustiže Pavle, promoter Tara maratona, razmenjujemo iskustva. On trči, ja taj tempo ne mogu da pratim. Opet sam sam. Ne žalim se. Dvojica veselih momaka na KT 5 jezero Šelevrenac, mauntbajkeri iz MTB družine, oni mu dođu skoro kao suorganizatori Dunavskih čarolija. Kratak predah, overa prolaska, flašica vode i krećemo dalje. Srećem Balinta iz Mađarske, i on je na Dunavskim čarolijama, pomalo sam iznenađen. Ćaskajući sa njim sam držao dobar tempo sve do prodavnice u Krušedolu koja je bila naredna KT.  Već je 32 kilometara iza mene, počinju da me peckaju tabani. Kod prodavnice u društvu lokalnih pivopija i mi se osvežavamo na račun organizatora, neko koka kolom, neko pivom.

DSC00026

Balint odlazi dalje, ja ću da se izujem, da vidim o čemu se radi. Jao, pa ovo ne sluti na dobro, nejasno mi je zašto mi se ovo dešava? Cipele u kojima pešačim cele godine, čarape iste kao i uvek. Da li je problem u tvrdoj podlozi? Nerado navlačim ponovo cipele na noge i krećem ulicama Krušedola do vojnog objekta gde staza nastavlja pored šljivika. Počinju problemi, usporio sam. Žuljevi mi sve više smetaju u hodanju. Ubrzo me sustižu Karolj, Sandra i Sonja. Sa njima se nekako dovlačim do izvora Ubavac. Od Sonje dobijam dva flastera, da li će pomoći?

DSC00056

Optimistički krećem dalje nakon nešto duže pauze koja je iskorištena za vidanje rana. Teše me da  nema mnogo, samo 14 km je do cilja. No,  moji koraci su sve sporiji, teži i bolniji. Ne znam gde me više boli, na stopalu, ispod  prstiju, na petama. Sa grebenskog puta skrećem sa asfalta prema Velikim vrhovima, malo hodam grebenom pa sledi duži silazak u dolinu. Au, što je to bilo mnogo bolno. U odnosu na onih laganih i opuštenih 32 km sa početka ovo je pravo mučenje. Gledam u daljini stazu, sledi uspon kroz vinograde, valjda ću nekako izaći do asfaltnog puta pa ću videti šta dalje. Mic po mic, korak po korak nekako stižem do puta, prelazim i nastavljam dalje tešeći sebe da to nije ništa strašno i da ću izdržati. Dajem sebi rok do  kada treba da stignem do poslednje KT Karlovački vinogradi. Ali.. stanica nikako da se pojavi na vidiku. Gledam u mapu, uvek mi se čini da ima još kilometar i nešto. Gledam sat, pomeram granice, ma samo da stignem kad god. I konačno, asfaltni put, još par stotina metara i stižem. Momak sa kontrolne tačke me zabrinuto posmatra, vidi on da sam ja gotov. Ne mogu dalje. Predajem se. Još 4,7 km je do  cilja, Ja jedva stojim, Previše je to.

DSC00044

Čekam voz kojim ću tih 4 km da se prevezem do stanice Čortanovci Dunav pa nekako dalje peške do  doma i cilja. No, Vlada organizator šalje auto po mene. Ne može se obaviti proglašenje pobednika bez direktora Lige. Stižem na proglašenje pobednika, dodelu medalja, pehara i skromnih nagrada u vidu majica i kačketa.

Moje fotografije izložene na izložbi (foto Vitomir Marković)

Moje fotografije izložene na izložbi (foto Vitomir Marković)

Kako je sve počelo tako se i završilo. Stresno. Pozitivno u svemu ovome je što je ovo bilo 4. kolo, Pregurali smo polovinu. Još je 3 kola do kraja. Kako ćemo posle, videćemo. Sad sledi par dana patnje, dok se noge ne povrate i budu spremne za naredni izazov sledećeg vikenda. Za ovaj je bilo i previše.

Nekoliko fotografija sačinjenih na ovoj akciji je na fotogaleriji ovde

Ova priča ima i svoj kratak nastavak. Priča iz Čortanovačke šume ima i lepe trenutke po mene, moja kolekcija fotografija je dobila najviše glasova brojnog planinarskog auditorijuma tako da sam pobednik, osvajač Zlatnog komarca! U takmičenju za najboljeg promotera 14. Dunavskih čarolija sam takođe imao najviše uspeha, dakle još jedna titula. Sreća po organizatore da sam došao samo na jedan dan u Čortanovce pa nisam mogao da trčim planinasku trku, da se takmičim sa orijentircima, da vozim mauntinbajk, sve ja to znam 😉

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *