Kamena gora

Upcoming Events

Na visini od oko 1200 metara iznad mora smestilo se selo Kamena gora na istoimenoj planini udaljenoj oko 20 km zapadno od Prijepolja. Do njega smo stigli koristeći usluge Železnice Srbije. Barski voz sa polaskom iz Subotice je u Prijepolje stigao sa znatnim zakašnjenjem, nama to nije smetalo, bar smo se lepo naspavali u vagonu koji je bio specijalno zbog nas prikačen na kompoziciju voza. Kod željezničke stanice nas je čekao kombi za prevoz do Kamene gore. Deo naše grupe je ostao i sačekao Simu splavara kako bi uživali u raftingu Limom. Sat vremena vožnje kombijem i eto nas kod etno kuće u Guvništima, trenutno centru turističkih dešavanja na Kamenoj gori.Smeštamo se u nekoliko kuća, manje više u dvokrevetnim sobama.

Kako bi razmrdali naše noge valjalo je krenuti na pešačenje. Za početak smo odabrali kraću kružnu stazu sa posetom bazenu na lokalitetu Kovčica. tamo smo zatekli desetak mladjih ljudi koji su uredjivali prostor na nastupajući muzički festival Zenit. Bazen je bio prazan, navodno se vršila popravka dela bazena gde je voda oticala. Bazen se puni sa obližnjeg izvora, voda je hladna i znao sam da će od kupanja u bazenu teško biti nešto u narednim danima. Pošto se veći deo grupe vratio ka smeštaju, ja sam nastavio stazom ka centru Kamene gore. Staze su vidno markirane, postoje putokazi na raskrsnicama te je kretanje i orijentacija laka. Posle 2 km staza napušta put i preko brda vodi ka centru a ja sam nastavio putem do nailaska na stazu broj 3 kojom sam krenuo nazad ka smeštaju. Koristeći GPS želeo sam da prečicom preko livada dodjem do našeg smeštaja, napuštam markiranu stazu i kroz livade stižem do prvih kuća u Guvništu. Kasnije stiže i ekipa sa raftinga pa dan završavamo planiranjem sutrašnje akcije.

Mapa predjenog puta i tracklog :

Drugi dan našeg boravka u planu je bio uspon na nekoliko vrhova koji su na markiranoj stazi broj 4. Devetnaestoro planinara tačno u osam sati ujutro je krenulo ka Kovčici, pored bazena, do ulaska u gustu četinarsku šumu kroz koju je trasirana planinarska staza do vrha Goli vrh. Po imenu goli, inače kao i cela staza i sam vrh je u gustoj šumi tako da vidika nema. Podignuta je visoka osmatračnica sa koje se ipak vidi dosta toga. Ja se nisam popeo, tako da ne mogu reći ništa detaljnije o tome šta se i koliko vidi. Nakon kratke pauze nastavili smo stazom koja se još jedno vreme penje do narednog vrha, Crni vrh, koji je ujedno i najviši na ovom delu Kamene gore. I on je u gustoj šumi, ne postoji obeležje vrha. Sledi silazak na prevoj gde je raskrsnica staza, levo je staza broj 4 a desno staza broj 5 koja vodi do pećine Kurtova jama. Pravo od raskrsnice je nastavak staze, označen sa 4a koji nas dovodi do vrha Golo brdo. Nešto niže od samog vrha je lep pogled na Kamenu goru. Tu smo iskoristili priliku za predah.

Sa Golog brda silazimo do raskrsnice u predelu Sadi gde se dva učesnika odvajaju i vraćaju ka smeštaju. Ostali nastavljaju ka centru, do prodavnice. Prodavnica je centar svih dešavanja u selu. Pred njom se okupljaju oni koji uglavnom nemaju pametnija posla tog dana, uz pivo se prepričavaju zgode i nezgode. Od prodavnice staza vodi ka starom boru, drvetu koje je staro preko 350 godina, koje ima obim stabla preko 5 metara. Stari bor je zaštićen kao spomenik prirode 1. stepena. Vraćamo se ponovo ka prodavnici i zatim stazom koju smo u narednim danima najčešće koristili, stazu broj 3, stižemo nazad do Guvništa.

Mapa predjenog puta i tracklog :

Planirana tura do Jabuke za subotu je otkazana jer je Simo splavar pozvao naše članove na još jedan rafting. Žuža, Zdenko i ja se odlučujemo da krenemo do Lima, do sela Gračanica markiranom stazom broj 2. Nešto ranije nego prethodnih dana smo krenuli ka našem cilju. Planirana deonica je duga oko 17-18 km u jednom smeru, sa povratkom će to biti skoro celodnevna akcija. Za nas iskusne maratonce ipak nije neka nepremostiva prepreka. Već poznatom stazom preko Sadi do puta koji iznad sela Brajkovac vodi u pravcu Mataruge prateći markiranu stazu prošli smo prvih 15-ak km za tri i po sata. Očekivali smo još oko pola sata spusta prema Gračanici. No, nije uvek kako se planira.

Prešavši Matarušku reku ulazimo uskoro u šumski pojas, nailazimo na ostatke manastira Žitin. Ubrzo nas staza dovodi do same obale reke koja se ovde već naziva Gračanica. opčinjeni njenom lepotom, bukovima u žuborom vode očigledno da smo negde omašili skretanje na markiranu stazu. Nastavljamo uz obalu, logično očekujući da se reka uliva u Lim u naredna 2 km. Ubrzo staza uz reku nestaje, malo se penjemo uz obalu na stene kako bi prošli dalje, pa ponovo silazimo na obalu, pa tako par puta, nikako da se nazre kraj. A reka žubori i dalje, voda se stropoštava niz litice, prelepi prizori koji nam daju snagu da istrajemo još malo. Prve plastične cevi položene u rečni tok govore da je civilizacija sve bliže, staza uz reku je sve više zarasla, koprive i maline nam ostavljaju tragove po nogama i rukama. Konačno prve kuće Gračanice. Tu smo, izlazimo kod poznate kafane Složna braća gde je postavljena tabla sa putokazima ka Kamenoj gori. Umorni, ja nešto više od Žuže i Zdenka, kao da me je neki virus napao, loše se osećam, muka mi je. Sedamo u prodavnicu, jedemo i osvežavamo se. Odlučujemo da se malo odmorimo pa da vidimo kako ćemo nazad. Posle sat vremena odmora ipak krećemo peške ali ovaj put prateći markiranu stazu. Staza vodi iznad kanjona, lagana je iako treba savladati uspon od oko 750 metara. Kod ostataka manastira Žitin smo ponovo na stazi kojom smo došli. Prelazimo preko Mataruške reke, preostaje još uspon kod zaseoka Bačilovina. U potrazi za vodom ugoščuje nas domaćin, ponudio nas je sirom i kulenom. Puni snage krećemo dalje, no mene snaga izdaje i poslednje kilometre sam savladao uz ogromne poteškoće. Posle 40-ak km ponovo smo u našem smeštaju.

Iako umoran vrlo sam zadovoljan vidjenim i doživljenim. Odlučujem da se sutradan odmorim kako bi se oporavio za dane koji su pred nama. Ostali planiraju laganiju turu po bližoj okolini sa obilaskom zaselaka Šainovog kraja.

Mapa predjenog puta i tracklog : (napomena GPS je u kanjonu Gračanice imao povremene prekide zbog gubitka signala, tako da je tracklog nepotpun)

Nedelja 17. jul je zbog jučerašnje ture i bolesti bio dan za odmor i oporavak. Lagana šetnja do prodavnice i nazad (ukupno 6 km) je bila sva moja aktivnost toga dana. U večernjim satima sam ponovo bio malo malaksao ali do narednog jutra se situacija stabilizovala te smo u 8 sati krenuli ka Jabuci.

Preko Šainovog kraja pokušavamo da skratimo stazu, nekima je svaki kilometar manje veliko olakšanje. Nakon poslednjih kuća izbijamo na dobar šumski put koji kasnije napuštamo naišavši na šumsku stazu koja vodi ka grebenu gde bi trebala biti markirana staza za Jabuku. Šumska staza uskoro postaje stazica pa se i ona gubi, ali prateći željeni pravac kretanja preko livade izbijamo u šumu gde nailazimo na prve markacije. Staza vodi u podnožju najvišeg dela Kamene gore, Ravne gore, na vrh se nismo penjali, svakako vidika nema. Izbijamo na čistinu, nastavljamo ka Maloj Jablanovici odakle se već vide prve kuće Jabuke. Silazimo do asfaltnog puta, do nekog vremena tu je bio granični prelaz izmedju Srbije i Crne Gore. Sad su tu ostali samo kontejneri gde su bili carinici i policajci. Stigli smo do spomenika Bošku Buhi, posećujemo i spomen kompleks sa nekoliko spomenika koji su u dosta zapuštenom stanju. Tu je i hotel koji radi ali kao da odbrojava poslednje dane. Jedino se na uzvišenju uočava nova crkva, majstori uveliko rade na završnim radovima.

U dobro snabdevenoj obližnjoj prodavnici kupujemo neophodne potrepštine i krećemo nazad istom stazom do mesta gde smo naišli na markiranu stazu. Odatle nastavljamo po markaciji u pravcu Kijanovića i starog bora. Uz manje poteškoće na delu staze gde su markacije oštećene radovima šumara uspevamo bez problema da se spustimo do centra Kamene gore odakle nam preostaje još 3 km do Guvništa. Najbitnije je da je moja malaksalost i bolest iza mene. Vraćamo se po planu u naš smeštaj posle predjenih 27 kilometara.

Mapa predjenog puta i tracklog :

Pošto je prethodna tura bila nešto duža, naredni dan je po planu bilo kraće pešačenje. Malo eksperimentisanja do centra Kamene gore, umesto stazom 3, mi smo krenuli stazom kojom nismo išli, a nismo ni pogledali na karti kuda nas vodi. Naravno staza je vodila do puta koji ide ka centru ali je bila nešto duža od planiranih 3 km. No to nas nije omelo da uživamo u laganoj pešačkoj turi čiji je cilj bio vidikovac iznad kuća Kijanovića. Lagani uspon smo savladali uz povremeno zastajkivanje kako bi i oni manje spremni uspešno okončali današnji zadatak. Nagrada za sve je prelep pogled sa vidikovca na celu Kamenu goru.

Sa vidikovca se lepo vidi i stari bor pa smo u povratku ponovo otišli do njega da u hladu njegove krošnje odmorimo i uživamo svako u svom svetu.

Povratak je bio stazom broj 3 kroz predeo Sadi, taj put je za kilometar duži od one staze koju smo najčešće koristili za povratak od prodavnice do Guvništa.

Mapa predjenog puta i tracklog :

Najavljenih 12 -13 km u jednom smeru do pećine Petnja je za deo grupe bio veliki izazov pa se svega 13 najhrabrijih i najodvažnijih odlučilo na polazak. Stazom preko Sadi pa prečicom preko livade stigosmo do raskršća staza, jedna koja vodi na Crni vrh, jedna na Golo brdo a nama potrebna do pećine Petnja i Kurtove jame nastavlja pravo. Troje odustaju od daljeg puta, oni će nazad preko Crnog vrha. Nas deset prateći put posle 5 km od raskrsnice stigosmo do Petnje. Pećina nam se ukaza sa leve strane. Prolazimo kroz pećinu, leti je ona idealno sklonište za stoku koja se napasa na okolnim pašnjacima.

Nismo zavirivali u ostale prostorije pećine, izašli smo na drugom kraju i nastavili put ka Kurtovoj jami. Dolazimo pod Zečiju glavu, markacija se gubi, staza vodi strmo uzbrdo po kamenu, pokušavam da nadjem stazu i ubrzo zaključujem da je dosta zarasla i da nam ne vredi pokušavati. Ionako u Kurtovu jamu ne možemo, za silazak je potrebna oprema koju mi nemamo. Malo se odmaramo i krećemo nazad istom stazom uz preteću grmljavinu i oblake koji nadolaze sa crnogorske strane. Kiša nas ipak zaobilazi do pred samo Guvnište. Ohrabreni nastavljamo ka centru, do prodavnice gde nas sustiže pljusak. Zaklon pod strehom prodavnice je dobrodošao dok kiša nije prestala. Do Guvništa smo se vratili već utabanom stazom.

Tracklog sa današnje akcije. u večernjim satima nas je dočekalo malo iznenadjenje. Jedna učesnica je imala rodjendan pa je upriličeno malo slavlje uz razne pite, proju i pivo.

Poslednjeg dana našeg boravka na Kamenoj gori smo zbog nadolazećih gostiju na muzički festival Zenit morali napustiti smeštaj u 8 sati izjutra. Nas četvoro smo odlučili da krenemo ka Prijepolju markiranom planinarskom stazom i tamo sačekamo ostatak grupe koji je po planu imao zakazan prevoz u 8 sati uveče. Laganim koracima do prodavnice pa dalje stazom pored kafane kroz šumu, nizbrdo uz potok Jasikovac.

Nastavljamo asfaltnim putem do drvenog vidikovca gde napuštamo asfaltni put i kolskim putem uzbrdo preko Svojčevskog brda nastavljamo do sela Skokuće. Povremeno smo gubili markacije, pa smo se vraćali unazad tražeći pravi put ali imali smo ceo dan pred nama i nismo se brinuli.

Posle Skokuća smo napravili pauzu za jelo, zatim smo se uskom, šumskom stazom od izvora Popova voda spustili do staze koja nas je dovela do manastira Pustinja. Nekoliko izletnika uz zvuke turbo folka je uživalo pored Pustinjske reke narušavajući zvuke prirode. Mi smo malo predahnuli i ubrzo nastavili stazom uz reku koja je dosta zarasla do prvih kuća predgradja Prijepolja, do Ratajske. Prelazimo reku i eto nas na novom asfaltnom putu kojim stižemo do magistrale kojom ubrzo dolazimo do Prijepolja. Ručak pa odlazak do željezničke stanice gde smo sačekali ostatak društva i voz koji je kasnio samo pola sata. Udobni vagon namenjen samo za nas i mogli smo mirno da utonemo u san.

Tracklog sa današnje akcije :

Statistički pregled akcija po danima :

14. jul : Guvništa – bazen – centar – staza 3 do Guvništa

9 km, uspon 180 m, silazak 180 m, max visina 1321, min visina 1187, vreme trajanja akcije 2:55

15. jul : Guvništa – Goli vrh 1435 m – Crni vrh 1481 m – Golo brdo 1447 m – Sadi – Gredica – stari bor – Guvništa

17 km, uspon 544, silazak 544, max visina 1504, min. 1220, vreme trajanja akcije 6:02
16. jul : Guvništa – Sadi – Milovče brdo 1352 m – Bačilovina – Mataruška reka – Gračanica i nazad

 

40 km, uspon 1205, silazak 1205, max visina 1306, min. 475, vreme trajanja akcije 12:58
18. jul : Guvništa – Šainov kraj – kota 1405 m – Mala Jablanovica 1375 m – Jabuka 1297 m – povratak

 

27 km, uspon 780, silazak 780, max visina 1492, min 1214, vreme trajanja akcije 8:36
19. jul : Guvništa – centar – stari bor – vidikovac – povratak

 

15 km, uspon 460, silazak 460, max visina 1475, min 1245, vreme trajanja akcije 5:28
20. jul : Guvništa – Sadi – pećina Petnja – povratak

 

25 km, uspon 664, silazak 664, max visina 1424, min 1146, vreme trajanja akcije 7:07
21. jul : Guvništa – centar – Jasikovac – Svojčevsko brdo 1166 m – Završje – Pustinja – Ratajska – Prijepolje

 

26 km, uspon 333, silazak 1150, max visina 1274, min 451, vreme trajanja akcije 7:56
Ukupno km : 159 km
Uspona : 4 166 metara
Silazak : 4 983 metara
Total : 51:02

Više fotografija sa ove akcije na fotogaleriji

0 thoughts on “Kamena gora

  1. markonelius

    Прелепа планина 🙂 Рођен сам у њеном подножју и иако одавно живим у Београду, тамо се често враћам, пешачим, кампујем, ма напросто – уживам 🙂 Пуна месечина на „Садима“, непроцењиво 🙂

    Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *