Tabor planinara Srbije

Od 5. do 10. jula na lokalitetu Lisine ispod planine Beljanice održan je Tabor planinara Srbije. Na put smo krenuli vozom do Beograda gde nam se priključila grupa planinara te smo zajedno nastavili putovanje do Jagodine odakle nas je autobus prevezao do planinarskog doma Lisine. Postavili smo šatore na livadi iznad doma i odlučili da malo protegnemo noge posle dugog putovanja. Na našu nesreću vremenski uslovi su se pokvarili te smo pri povratku pokisli „do gole kože“. Što zbog kiše, što zbog umora nešto ranije smo legli da spavamo.
Naredno jutro je obećavalo lep dan, no i pored toga odlučio sam da ne krenem na uspon na Koviljarac i Jelovački krš nego da se lagano prošetam do sela Strmosten. Asfaltnim putem do sela ima oko 6 km. U seoskoj prodavnici smo kupili neophodne potrepštine, usput u seoskim domaćinstvima kupili paradajz, papriku i sir i lagano krenuli nazad. Popodnevne časove smo iskoristili za obilazak vodopada Veliki buk.

U večernjim časovima sam prisustvovao sastanku Načelništva i vodičke službe. Dosta toga još nije funkcionisalo tj. nije bilo usaglašeno ali uz dobru volju nekoliko učesnika Tabora stvari su se lagano korigovale i plan i program se nesmetano nastavljao dalje. Naredni dan je bio predvidjen uspon na dva vrha, Vitu Bukvu i Ostreč. Do Vite Bukva postoji staza koja je manje više bila prohodna, te smo do vrha stigli bez nekih poteškoća. Deo grupe se vratio istom stazom do kampa dok su oni odlučniji nastavili ka Ostreču. Po njihovim rečima na ovom delu staze gotovo da i nema, potpuno je zarasla ali se do Ostreča ipak stiglo bez problema. Povratak je bio makadamskim putem klisurom Resave.

Trećeg dana tabora, u petak smo krenuli ka Resavskoj pećini. Staza vodi dosta strmo uzbrdo nekih kilometar do prevoja, savladavši sko ro 300 metara uspona. Zatim se izlazi na kolski put kojim se spušta do asfaltnog puta kojim se stiže do pećine. Posetili smo pećinu, zahvaljujući saradnji PSS i TO Despotovac nismo platili ulaznice. Nakon posete deo grupe se vratio istom stazom dok su ostali krenuli do klisure Suvaje. Ja sam po povratku sa prvom grupom krenuo u susret drugoj grupi makadamskim putem i sreo se sa njima posle sat i 15 minuta pešačenja kod jedne vikendice. Ljubazni vlasnik je pozvao celu grupu na osveženje, očigledno da je bilo nemoguće odoleti pozivu. Sledio je povratak do kampa istom stazom tj. putem uz Suvaju (Kločanicu).

I dodje tako i poslednji dan tabora, subota, uspon na Beljanicu. Napolju prži, gužva u kampu sve veća, najavljen je dolazak nekoliko grupa planinara. Mi se držimo plana i u 8 sati krećemo na uspon, druga grupa će krenuti nekih sat i po kasnije. kao i na prethodnim turama prihvatam se začelja grupe. No, danas se baš oteglo, na začelju nekoliko starijih planinarki (po godinama života), očigledno nedovoljno spremnih za uspon.  Korak po korak, mic po mic, pa nekako smo ipak stigli na greben. Sa grebena sam već video grupu na vrhu, požurio sam da i sam stignem gore, okovečim trenutak na vrhu sa ostalim članovima kluba i odmah podjem dole. Da li visoka temperatura vazduha, da li neujednačen ritam prilikom uspona ili nešto treće, no nisam se osećao baš najbolje pa sam razmišljao da je bolje što pre krenuti i biti bliže kampu. U planirano vreme su se svi učesnici spustili sa vrha, mene je velika XXL kesa čipsa i 2 litre coca-cole spasilo od kolapsa tako da sam preživeo.

U ranim večernjim satima je ovogodišnji tabor završen dodelom zahvalnica i diploma pobednicima orijentacionog takmičenja i svima koji su pomogli i doprineli da Tabor bude baš ovakav kakav je bio. Naš planinarski klub je dobio priznanje kao najmasovniji na ovogodišnjem taboru (od prvog do poslednjeg dana), dva naša člana su prešla sve staze i popeli sve vrhove koji su bili u planu tabora (svega je bilo 7 planinara sa ovakvim učinkom), imali smo najmladju učesnicu na taboru, najaktivnijeg vodiča, ma sve u skladu sa renomeom našeg planinarskog kluba.
Preostalo je da u nedelju ujutro spakujemo naše šatore, sačekamo autobus za Jagodinu odakle smo se vozom brzinom puža prevezli preko Beograda do Subotice…. ali to nije tema ovog teksta…

GPS track logovi : BeljanicaResavska pećinaVita bukva

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *