Rajačke staze

Sa željom i namerom da za jedan vikend predju staze transverzale Čika Duškove Rajačke staze u petak se ka Rajcu uputila grupa od 19 planinara. Smestili smo se po dolasku u planinarski dom kako bi smo se lepo naspavali i ujutro odmorni krenuli u ostvarivanje našeg cilja.
Subotnje jutro je obećavalo lep dan, idealan za planinarenje. Pošli smo najpre do vrha Rajca. Moja ubedjivanja da je današnja staza lagana, pravo livadarenje nije svakom delovala istinito. Nije meni verovati. Blagi uspon do vrha sam objasnio naginjanjem livade iz meni nepoznatih razloga. Ipak sam vrh Rajca je bio dobar dokaz da sam u pravu. Par minuta za poziranje na vrhu, već uobičajeni ritual na svakoj planinarskoj akciji. Nastavljamo dalje, sada već blagim nizbrdicama po makadamskom putu koji vodi ka planinarskoj kući na Dobrim vodama. Prošli smo 5,5 km što je za troje učesnika bilo dovoljno. Oni će se sami vratiti istim putem ka domu a mi nastavljamo blago uzbrdo preko livade ka vrhovima Suvobora.

Najpre Šiljak pa Suvobor. Sa Suvobora pogled doseže do Ravne gore i spomenika Draži Mihajloviću. Pada odluka da se planirana staza za današnji dan koriguje i da se krene ka spomeniku. Spuštamo se slabije markiranom stazom ka asfaltnom putu kojim se za 45 minuta stiže do crkve i spomenika. Povratak istim putem do podnožja Suvobora pa dalje ka Danilovom vrhu najpre asfaltnim putem a zatim preko livada pa kroz zaraslu stazu do samog vrha. Utisak je da se osim stazama mnogo manje planinari, iako su uredno markirane dosta su zarasle. To ne umanjuje lepotu ovog dela planine, vidi se na licima svih zadovoljstvo iako je već podosta kilometara iza nas i umor polako sustiže pojedine planinare. Stazom pored reke Dičine stižemo i do njenog izvora i kontrolne tačke. Dalje ne idemo markacijom transverzale nego prečicom, markiranom stazom, doduše markaciju smo povremeno gubili ali smo se snalazili.

Konačno stižemo i do KT 13 odakle je do doma ostalo još 2 km po poznatim stazama. Umorni ali zadovoljni oko 19 časova smo u planinarskom domu na zasluženoj večeri. San je brzo savladao većinu tako da je posle 22 časa zavladala tišina u domu. Sutra je novi dan.
Nedeljno jutro je osvanulo sa sitnom kišom. Do polaska u 8 časova kiša je prestala pa smo najpre obišli deo transverzale koji je bio u planu za prethodni dan, do KT 14. Zatim smo krneuli ka slapu, pa Purinoj crkvi.

Tu je staza potpuno zarasla, trava je bila preko metar visine, markacije su na nekim delovima bile slabo uočljive. Bez problema ipak nalazimo stazu. Od Purine crkve nastavljamo dalje sa smanjenim brojem učesnika, nekolicina se vratila do doma. Staza na ovom delu je dosta uska, strma, na mnogim mestima je potrebno mnogo pažnje da se bezbedno prodje. Ali je lepota predela neopisiva. Sve priče o Rajcu kao pitomoj planini sa rasvetalim livadama na ovoj stazi padaju u vodu. Guste šume obrasle raznim rastinjem više podsećaju na neku prašumu nego na pitomu planinu. Prateći stazu izlazimo na livadu gde ne pratimo markacije (koje uzgred i ne pronalazimo) nego trag sa GPS uredjaja. Ponovo smo u šumi i velikom strminom, srećom ne mnogo dugom se spuštamo tražeći markiranu stazu. Ubrzo nailazimo na istu i njom stižemo do sledeće kontrolne tačke Provalije povremeno koristeći i ruke i noge kako bi smo savladali strme uspone po klizavoj stazi. Preostalo je još malo uspona do Kojića koma. Overavamo dnevnike i preko livade se spuštamo do puta koji nas dovodi do planinarskog doma, Tuširanje, pakovanje, ručak pa polazak kući.

Mapa sa podacima iz GPS-a i tracklog

Još fotografija sa ove akcije

image_pdfimage_print

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *