Fruškogorski planinarski maraton

Za ovogodišnji planinarski maraton smo odabrali stazu malog maratona zapad-zapad. Prilika da se predju neke deonice koje se inače redje obilaze tokom naših akcija na Fruškoj gori. Dvadeset i četiri zainteresovana planinara našeg kluba u društvu četrnaest planinara iz Novog Sada se sa Paragova prevezlo autobusom do Jaska odakle se pešačilo 32,604 km do Brankovca.Vreme odlično, sunčano. Ekipa raspoložena i opuštena. Jedini uslov koji sam postavio učesnicima je da ne smeju da budu iza mene jer sam sebi isplanirao satnicu po kojoj bi do 20 časova morao biti na cilju kako bi smo ispoštovali ostale naše članove koji su nas čekali na Paragovu. Još jedan razlog zbog koga sam planirao da budem na začelju je i taj što je na maraton pošao i Tadija koji ipak ne može da prati tempo koji je potreban da bi se staza savladala u predvidjeno vreme ali je zato bio obezbedjen ranac za nošenje dece.

No, pokazalo se da je naš optimizam bio neosnovan, Tadijinih 17 kg i poprilično neodgovarajući ranac nam je zadao dosta problema.

Do Letenke, gde je trećina staze smo stigli po predvidjenoj satnici, naravili kratak predah i nastavili jos desetak kilometara preko Andrevlja i Testere do Doline kestenova. Tu sam zaključio da neću moći da ga nosim u istom tempu do kraja staze pogotovo na uzbrdici na Crveni čot i kasnije na Brankovac pa smo pošli peške, lagano. Medjutim Tadiji se jako prispavalo, umor je učinio svoje pa smo ga najpre na smenu nosili na ledjima (bez ranca) a kasnije je Dijana preuzela ulogu nosača i sa Tadijom na ledjima stigla na najviši vrh Fruške gore. Do vrha nam je trebalo više od sat i po, previše utrošenog vremena, pa smo odlučili da prekratimo stazu i odemo pravo na Brankovac. Pošto sam u tim momentima uspeo da uspostavim vezu za našim vozačem, odlučili smo da ja ipak završim maraton a Dijana i Tadija odu do Brankovca i tu nas sačekaju. Trčeći do Osovlja i do manastira Beočin uspeo sam sustići začelje naše grupe i zajedno sa njima u 20.10 časova stići na Brankovac.

Staza malog maratona zapad – zapad je po podacima organizatora duga 32,604 km sa usponom od 1478 metara i silaskom od 1200 metara. GPS mi nije radio kako treba tako da ovaj put nema treka sa staze a ni prilozene mape. Uostalom o maratonu se već sve zna 🙂