Prolećno pešačenje, Zobnatica

Posle duge zime danas smo konačno pešačili u prolećnom ambijentu. Na zbornom mestu u dogovoreno vreme 13 planinara, nešto manje nego inače, ali ovaj vikend su u ponudi dve akcije pa su oni manje ambiciozni najverovatnije izabrali sutrašnju, kraću i sigurniju akciju. Uvek verni železnici, nas 13 se ukrcalo u voz za Bačku Topolu. Polazak je sa neznatnim kašnjenjem od desetak minuta. Tih tridesetak kilometara savladavamo za celih 50 minuta. Neka ostane zapisano. Bitno je da smo mi na vreme u Bačkoj Topoli i da naša akcija može da krene.
Najpre Glavnom ulicom koja vodi ka centru grada, usput u prvoj pekari kupujemo doručak. Cene prilično niže nego kod nas. Uzimam i više nego što mi treba, ma ko će da odoli onolikom sendviču za 50 dinara, a tek kolačima sa eurokremom i džemom za 35 dinara!? Još da dopunimo zalihe vode i slatkiša u prodavnici i potpuno smo spremni za današnje istraživanje dela trase Evropskog pešačkog puta E7 na relaciji Bačka Topola-Stari Žednik. Posle sat vremena zagrevanja stižemo na obalu Zobnatičkog jezera. Pauza za doručak i krećemo dalje.

Staza poznata, par puta smo već ovde pešačili. Nailazimo na ergelu, ovde napuštamo stazu koja u velikom luku nastavlja uz samu obalu. Ima i blata na nekim mestima, ali posle naglog topljenja snega smo tako nešto i očekivali.

Stižemo do Zobnatice. Prešli smo već osam kilometara a da to nismo ni osetili. Trećina današnje planirane deonice. Još jedan kratak predah uz razgledanje životinja u mini Zoo vrtu.

Veći deo deonice od Zobnatice do asfaltnog puta je još uvek pod snegom. Dobro nam je došlo da malo očistimo blatnjave cipele. Izlazimo na asfaltni put. Nedoumica kojim putem dalje, da li levom ili desnom obalom. Ipak nastavljamo desnom obalom u pravcu Starog Žednika. Prateći stazu na mapi zaključujem da je nešto duža nego da smo išli drugom obalom. Ne smeta, biće koji kilometar više od planiranog. Staza i dalje prati jezero. Na nekim delovima staza je preorana, to nam otežava prolazak zbog velikog blata. Uskoro jezero nestaje i nastavljamo da pratimo tok Krivaje. Poneki ribolovac pokušava da namami štuku na udicu. Čude se nama, čudacima koji po tolikom blatu gacaju iz zadovoljstva uz obalu reke. Nailazimo na prve mostove preko Krivaje. Dvoumimo se kojom obalom je bolje nastaviti, uvek nam se učini da je sa one druge manje blata. Prešli smo dve trećine staze. Još jedna pauza. Sunce nas skoro uspavljuje pa moramo dalje.

Do asfaltnog puta Stari Žednik-Đurđin imamo još oko 3 kilometra. Staza uz Krivaju povremeno nestaje tj. preorana je. Sve teže nalazimo prolaz, noge su sve teže od naslaga blata. Prelazimo sa jedne na drugu obalu ali se situacija ne menja mnogo. Ova deonica je problematična i u narednom periodu ću pokušati naći neko rešenje za prevazilaženje ovih poteškoća. Konačno smo na asfaltu, još 2 km i u Starom Žedniku smo. Nalazimo zaostale naslage snega kod seoske crkve u centru, čistimo cipele. Uskoro nailazi autobus i nešto pre 16.30 smo u Subotici. GPS pokazuje 27 pređenih kilometara za 6 sati pešačenja uz 1 sat i 15 minuta odmora. Kad se nešto voli i nije teško.

Mapa predjenog puta i tracklog

 

image_pdfimage_print

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *