Fruškogorska avantura

Sa željom da izbegnemo gužvu na Osmomartovskom susretu u Vrdniku napuštamo autobus na Iriškom vencu. Devet najodvažnijih sa namerom da pređu stazu po zamisli surovog vođe kako me neki nazvaše. Početak laganica. Idemo do raskrsnice na Kraljevoj stolici asfaltnim putem. tu napuštamo asfalt i maratonskom stazom krećemo ka Vrdniku. Odmah uočavam da nam neće biti lako. Snega ima dovoljno, stazom nije niko prolazio pre nas, znači trebaće prtiti. Kod skretanja maratonske staze ka Ledinačkom jezeru se i mi odvajamo i počinje spuštanje stazom uz Tavni potok.

Napredujemo u skladu sa planom. Za nekih sat i malo više smo već ispred prodavnice u Starim Ledincima. Prilika da se dokupi ono čega u rancu nedostaje. Kratka pauza pa nastavljamo dalje do crkve u centru pa asfaltnim putem ka seoskom groblju gde se odvaja dobro markirana transverzalnim markacijama staza ka Crkvici.

Sledi još malo uspona do raskršća staza, desna transverzalna vodi do manastira Rakovac a leva ka Zmajevcu. Odlučujemo se za ovu levu do izlaska na žutu stazu kojom se uspinjemo na vrh Salaksije (394 m/nv). Napuštamo žutu stazu i po treku sa GPS idemo ka Rakovačkoj pećini. Ovom stazom smo se prošle godine u ovo vreme iz pećine vraćali ka Zmajevcu. Snega ima i na ovom delu pa je kretanje nešto sporije od očekivanog, a iskreno i teže. Stižemo do pećine gde se zadržavamo toliko da se napravi nekoliko fotografija.

Sledi spust u centar Rakovca. Mileta i Aca posećuju na kratko i manastir Rakovac, inače kontrolnu tačku Fruškogorske transverzale. Prolazimo pored nekoliko kuća, svaka sa vernim psima čuvarima. Lagano se uspinjemo na greben stazom pored Malog potoka. Sa grebena sledi još jedno spuštanje, ovog puta strmo, do Dumbovačkog potoka. Po putokaznim tablama preostalo je još 15 minuta do vodopada. Preskačemo sa jedne na drugu obalu potoka desetak puta i tu smo. Dumbovački vodopad, najpoznatiji vodopad na Fruškoj gori.

Nastavak planirane staze je plavo-žutom stazom ka vrhu Kobila. Nekako nalazimo mogućnost da se popnemo na stazu iznad vodopada. Klizavo je, krećemo se vrlo često i četvoronoške. Ponovo sledi silazak do Dumbovačkog potoka do mesta gde markacija skreće pod 90 stepeni udesno ka vrhu. Hukćemo, dahćemo, prihvatamo se grana i drveća i nekako uspevamo da se nađemo na cilju današnje ture, vrhu Kobila (455 m/nv). Pogled na grebenski put, hm, ima tu da se spušta i penje još tih kilometar i nešto. Šta je tu je. Nema nam druge. Pogled na časovnik, trebalo bi da stignemo taman do 16 časova, kako je planirano i dogovoreno.

Da bi smo stigli do doma na Zamjevcu trebalo se još pomučiti. Prvo strmi silazak ponovo do Dumbovačkog potoka pa još strmiji (ili se to nama samo učinilo) uspon. Valjda najteži deo staze. Cipele su mi bile već skroz mokre, noge sve teže ali još malo pa smo na asfaltnom putu. Poslednjih stotinjak metara po livadi i tu smo. Sad je već lakše iako još ima 2 km do doma. Stižemo oko 16.15 časova. Malo kasnimo ali zaista se brže nije moglo. Devet odvažnih je postalo devet zadovoljnih planinara (bar se nadam). Stižu i ostali koji su se nešto raspevali u domu. Šteta što smo im prekinuli zabavu.

Mapa sa ucrtanom stazom i tracklog za GPS uređaje : Fruška gora 5.mart

Napomena : nisam siguran da je GPS baš odradio današnju stazu 100% tačno. Par kraćih prekida kao da je unelo malo zabune u njegov rad. No neka ostane da su ovo validni podaci 😉 (Aco pomiri se s tim!)

image_pdfimage_print

0 thoughts on “Fruškogorska avantura

  1. Saša

    Kako da se pomirim!Pa jesi li uopšte pogledao ovaj GPS-prikaz?U čega si to pretvorio našu pitomu Frušku goru?Ta ovo su neki himalajski trozupci!Pa ta visinska razlika!Sva sreća što se ne vidi sneg koji se lepi i klizišta ispod njega!Novi nadimak će ti biti Zloksi,barem s moje strane!….Uostalom …Preživeo sam te na sopstveno zadovoljstvo!

    Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *