Planine Zapadne Srbije

Sa željom da ove godine ispenjem još neke vrhove planina gde moja noga nije kročila početkom godine sam najavio i planirao uspon na dve planine u zapadnom delu Srbije. Planine nisu mnogo visoke, analizirajući staze do najviših tačaka na njima zaključio sam da će i u slučaju zimskih uslova do njih moći da se stigne dovoljno bezbedno. Smeštaj je preporučen od strane gosp. Krsmanovića. Pošto inače nismo mnogo razmaženi posle par kontakata sa vlasnikom objekta sam ugovorio smeštaj i prionuo na pripremu staza i najavu akcije na redovnim sastancima planianrskog kluba.

U petak u zakazano vreme svih 17 učesnika koji su bili prijavljeni su bili na licu mesta. Nedostajao je samo prevoznik sa minibusom. Posle desetak minuta čekanja pojavio se već ugovoreni minibus sa prikolicom te smo uskoro pošli. U Novom Sadu nam se priključuje dvoje tamošnjih planinara pa je ekspedicija u kompletnom sastavu u 22 časa stigla u selo Crnča u objekat Medalj (nekada Japanski cvet). Ispostavilo se da nisu svi detalji iz ponude identični ali smo uskladili sve detalje na obostrano zadovoljstvo.
Subota je po planu bila predvidjena za uspon na planinu Jagodnju. Projektovana staza je započinjala nekih 300 metara dalje od našeg smeštaja pa smo na preporuku domaćina krenuli stazom koja se provlači izmedju nekoliko seoskih kuća posle par stotina metara uključuje u našu planiranu stazu koja je u stvari širok kolski put kojim se stiže do spomen kosturnice Mačkov kamen. Kao i uvek kada je staza bezbedna grupi sam dozvolio da se podeli na one malo brže i one koji više uživaju a sa ciljem da epitet surovog vodje bar u situacijama kada je to moguće koliko toliko ublažim. Na dve kraće usputne pauze grupe su se sačekivale i bez poteškoća smo stigli do spomen obeležja na Mačkovom kamenu. Preostalo je da samo nastavimo još nešto manje od 2 km do najviše tačke ove planine Košutnje stope.Do vrha vodi put koji je delom bio prekriven snegom. Završnicu uspona smo učinili zanimljivijom tako što smo napustili put i šumskom stazom krenuli ka vrhu. Sve bi bilo lepo da se staza odjednom nije izgubila pa nam je preostalo da se provlačeći kroz šumu uputimo ka vrhu. Naravno sve je to učinilo samo uspon zanimljivijim i uzbudljivijim. Nekoliko zajedničkih fotografija ispred ograde će ostati kao uspomena sa vrha ove planine. Pogleda nema jer je okolo gusta šuma. Vraćamo se 2 km ponovo do Mačkovog kamena gde smo napravili kolektivnu fotografiju.

Silazak je drugom stazom, uglavnom kroz šumu. Najpre se dolazi do vrha Perunika (918 m/nv) odakle je lep pogled na okolinu. Sledi silazak preko još vrha Javornik (727 m/nv) do Crnče gde nailazimo na seosku prodavnicu gde se osvežavamo pićem, voćem, slatkišima i ostalim potrebnim i nepotrebnim stvarčicama. Preostaje još 2 km uz asfaltni put do našeg smeštaja gde nas u ranim večernjim časovima čeka zaslužena večera.

Prikaz mape predjenog puta i statističkim podacima kao i  priloženi tracklog za GPS uredjaje:

Nedelja je bila planirana za posetu Sokolskoj planini. Kratka vožnja do manastira Soko (Sveti Nikolaj) u podnožju planine. Nekoliko minuta surovi vodja daje za posetu manastiru i već krećemo. Satnica se mora poštovati. Pomalo raskvašenom stazom stižemo za 45 minuta do velikog pozlaćenog krsta na vrhu stene gde je nekada bilo utvrdjenje Sokograd. Grebenom sa konstantnim usponom nastavljamo ka vrhu Rožanj. Po podacima sa GPS-a treba savladati još skoro 400 metara visinske razlike na 3,5 km. Planirao sam nekih sat i po za savladjivanje staze i pokazalo se da je procena bila tačna. Na vrhu se nalazi betonsko obeležje sa nazivom vrha i visinom. Ponovo fotografisanje za  uspomenu, kratak odmor da se nešto prezalogaji pa sledi povratak istom stazom. Staza je kao i prethodni dan potpuno bezbedna tako da se grupa spustila brzo i sigurno u planirano vreme do manastira gde nas već čeka minibus. Vraćamo se u smeštaj da se presvučemo, popakujemo stvari, ručamo i krenemo našim kućama.

Skica predjenog puta sa statističkim podacima i tracklog za GPS uredjaje

Nadam se da su i ostali učesnici sa akcije poneli lepe utiske i da su surovom vodji oprostili neke sitnije propuste koji su izazvani moram reći ne mojom greškom nego ukazanim poverenjem ka prevozniku i organizatoru smeštaja. No ponavljam, znam da mi nismo toliko razmaženi da nam takve sitnice smetaju i pretpostavljam da će svi ono što je bilo manje dobro što pre istisnuti iz svog pamćenja a urezati samo lepe trenutke kojih uvek ima kao i na svim drugim našim akcijama.

image_pdfimage_print

0 thoughts on “Planine Zapadne Srbije

  1. Isokol

    Hvala Zorane na dobroj organizaciji i zaista lepo provedenom vikendu. Sve je bilo kako treba, sumnjam da je iko nezadovoljan (sem možda Zorana koji se smrzavao prve noći), he, he.I da ne zaboravim, Peri koji je celo ovo naše lepo putovanje pretočio u poeziju.

    Reply
  2. Pero

    Postoji neizrecivo blažen tren koji uzdiže osećaj radosti iz predela potisnutih u dubini svakodnevice , koji oplemenjuje onim blistavim sjajem pogleda uprtim u beskrajne vidike,pleni osmehom, vedrinom , željom, i iznenađujućom snagom naviruće energije koja podpiruje znatiželju i prosto goni čoveka da upija iznikle predele koji se nesebično nude, daje snagu da se svime ovlada i svukuda prođe… Svako prethodno putešestvije, svaka prethodna akcija čini osećaj naslade potpunim, ispunjava dušu, razigra radost pohoda nevericom u viđenu lepotu ,da čovek pomisli :“bolje se nije moglo složiti, ni da se poželelo bolje nebi moglo…“ Kad ono svaka naredna otkrovenja sve bajkovitija, nedre lepotu koja te zakuca na vidikovcu pogledom uprtim u osunčan ili maglovit krajolik snežnih vrhova, pitomih planinskih masiva, skoro okomitih ,vazda tajanstveno vabeć pretnjom, stenovitih litica,nudeć se kroz nepreglednu vijugavu reku što presijava koloritom svoga toka u strugi, med brdima, obraslim šumarcima živopisnih boja i goleti u zapostavljeno zarasloj, lelujavoj i nekošenoj travi….lepote na pretek, a nama ne umanjuje apetite za probuđenim osećajem…. Ne beše ništa drugačije ni ovoga puta, uvek prenaglo iznenadi onaj čas u pripremi za odlaženje put obaveza, briga, zadataka, nerviranja i obaveznog večernjeg , ritualnog TV obaveštavanja o novim saznanjima i dešavanjima na domaćoj i stranoj političkoj sceni. Onaj povratak u ono što jesmo u ono iz čega pokušavamo bar na kratko da se izmigoljimo….. Predviđanja pouzdano-renomiranih vremenskih prognozera su svojom predanošću upućivala na delimičnu oblačnost sa slabom kišom i kratkotrajnom susnežicom uz periode vedrog vremena ali sa temperaturama do minus 3˙C i vetrinom od 17km/h smera ZSZ….i pored toga se nismo ni čas dvoumili niti kolebali….dođe vreme polasku i mi pođosmo! Još jednom se po ko zna koji put dokazalo da nam je vodič „Taličan“, da ga hoće dobra sreća i da uvek bude bolje no što se nadasmo. Sigurno su i pozitivne vibracije sledbenika uticale na uspostavljanje , skoro idealno-idiličnih , uslova pohoda, ali da analizu razloga ovom „daru“ ostavimo po strani, vreme beše skoro bez vetra, sunca taman koliko je i trebalo, vidici jasni, prozračni sa neznatnom izmaglicom tamo negde u daljini, jedva vidljivom, tako da su se prepoznavali udaljeni masivi i njihove najviše tačke, normalno kod iskusnijih planinara. Mi „mlađi“ upijasmo svaki iznedren osećaj pamteć izgovorene opise iskustava….i škljocasmo fotoaparatima nemilice……, Organizacija , suvišno je i reći, bez propusta koji se zbog svoje prirode nisu , na zadovoljstvo mogli sanirati , kao i evidentno insistiranje na principijelnosti održanja svih prethodno dogovorenih uslova ,sa mogućnošću nadogradnje po izboru, bez iznenađenja po učesnike…uz vidljivu brigu i primetno odgovoran pristup.Smeštaj …ono što videh i ono što iskusih, samo da čovek poželi ponovo da svrati…možda i preterano udobno za ljubitelje „preživljavanja“ u prirodi…. Imalo bi još mnogo što-šta opričati o viđenom i doživljenom ali da ne pređe u mučenje još samo ova pitalica: Kako li ova lepota pređenih predela svoju preobuku nosi leti kada šuma olista?

    Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *